Prava deteta

Posebna prava, sposobnost, dužnosti i odgovornost maloletnih lica u pravnom sistemu Republike Srbije

Ova analiza ima za cilj da objedini i sistematizuje zakonske norme koje se odnose na decu i maloletnike u pravnom poretku Republike Srbije. Predmetna oblast je normativno disperzivna i obuhvata propise iz oblasti građanskog, krivičnog, porodičnog, radnog i prekršajnog prava, kao i međunarodnopravne akte, poput Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija. Zbog toga se u daljoj analizi uvodi jedinstveni korpus prava, sposobnosti, dužnosti i odgovornosti maloletnih lica, sa posebnim osvrtom na uzrast kao kategoriju sticanja prava, kao i druga građanska, radna i socijalna prava i procesne garancija zaštite.

1. Pojmovno određivanje maloletnih lica

1.1 Građanskopravni pojmovi

Prema građanskopravnim propisima, a pre svega Porodičnom zakonu (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon, 6/2015 i 7/2018 – dr. zakon), Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o radu, deca i maloletna lica se razvrstavaju u sledeće kategorije:

• Mlađe maloletno lice: dete od rođenja do navršenih 14 godina;
• Starije maloletno lice: lice od navršenih 14 do 18 godina;
• Punoletno lice: lice koje je navršilo 18 godina;
• Mlađe punoletno lice (poseban termin u radnom pravu): lice od navršenih 18 do 21 godine, koje podleže posebnim oblicima zaštite u radnom odnosu (čl. 85 Zakona o radu).

U građanskom pravu, ove razlike imaju dalekosežne posledice, naročito u pogledu:

• Poslovne sposobnosti;
• Mogućnosti zaključenja pravnih poslova;
• Prava na imovinu i raspolaganje imovinom;
• Prava i odgovornosti u porodičnim i nasleđivanju sporovima.

Na primer, dete koje ima manje od 7 godina smatra se poslovno potpuno nesposobnim i ne može zaključivati pravne poslove, dok dete između 7 i 14 godina može zaključiti pravne poslove koji su za njega pravno neutralni ili povoljni (npr. poklon). Stariji maloletnik (14–18 godina) ima delimičnu poslovnu sposobnost uz saglasnost zakonskog zastupnika.

1.2 Krivičnopravni pojmovi

Krivičnopravni sistem, shodno Krivičnom zakoniku (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., itd.) i Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005), uvodi sledeće uzrasne kategorije:

• Dete: lice koje nije navršilo 14 godina – ne postoji krivična odgovornost;
• Mlađi maloletnik: lice od 14 do 16 godina;
• Stariji maloletnik: lice od 16 do 18 godina;
• Mlađe punoletno lice: lice od 18 do 21 godine – može se tretirati kao maloletnik pod posebnim uslovima (čl. 41 ZM).

Odgovornost se određuje na osnovu uzrasta u trenutku izvršenja krivičnog dela ili pokušaja, odnosno u trenutku kada je lice bilo žrtva dela. Krivičnopravna zaštita obuhvata i posebne postupke, ograničenja u ispitivanju, mere zaštite i alternativne sankcije.

1.3 Terminološko objedinjavanje

Ministarstvo pravde RS je 2009. godine donelo “Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja”. Ovim dokumentom koji se oslanja na međunarodne standarde, termin “maloletna lica” se koristi kao zbirni pojam za svu decu do 18 godina života, bez obzira na specifične uzrasne podele. Protokol predviđa obaveze sudova i tužilaštava u pogledu urgentnog postupanja, saslušanja pod posebnim okolnostima i angažovanja stručnih lica (psihologa, pedagoga, socijalnog radnika).

2. Prava i sposobnosti maloletnih lica

2.1 Opšta pravna i poslovna sposobnost

• Pravna sposobnost se stiče rođenjem (čl. 37 Ustava RS). Izuzetno, nerođeno dete (nasciturus) može imati prava ako se rodi živo (čl. 3 Zakona o nasleđivanju). To uključuje nasledna prava, zaštitu imovine i pravo na staratelja (curator ventris).
• Poslovna sposobnost:
  • Potpuna poslovna sposobnost: sa 18 godina, sticanjem punoletstva ili emancipacijom (brakom ili roditeljstvom);
  • Delimična poslovna sposobnost: sa navršenih 14 godina, uz saglasnost roditelja;
  • Bez poslovne sposobnosti: do 14. godine, osim za pravne poslove od manjeg značaja.

2.2 Prava po uzrastu

• Pre rođenja:
  • Pravo na nasledstvo;
  • Imenovanje staratelja;
  • Krivičnopravna zaštita (prema trudnoj ženi).
• Rođenjem:
  • Pravo na identitet, ime, upis u matične knjige, državljanstvo;
  • Prava iz Ustava i Porodičnog zakona (čl. 64 URS);
  • Pravo na zaštitu od diskriminacije i nasilja.
• 10 godina:
  • Pravo da se slobodno izrazi u sudskim i upravnim postupcima (čl. 65 PZ);
  • Pravo na saglasnost u vezi sa promenom imena, starateljstvom, usvojenjem.
• 14 godina:
  • Delimična poslovna sposobnost;
  • Mogućnost zaključenja pravnih poslova uz saglasnost roditelja;
  • Pravo na procesnu sposobnost u skladu sa stepenom zrelosti.
• 15 godina:
  • Pravo na rad pod uslovima iz Zakona o radu;
  • Pravo da raspolaže zaradom;
  • Testamentalna sposobnost;
  • Pravo na uvid u dokumentaciju o poreklu.
  • Da odluči sa kojim roditeljem će živetu u slučaju razvoda ili prestanaka zajednice života roditelja.
• 16 godina:
  • Pravo da prizna (vanbračno) očinstvo;
  • Mogućnost podnošenja zahteva za zaključenje braka i time sticanje punoletstva emancipacijom;
  • Pravo na saglasnost u vezi sa medicinskim intervencijama i prekidom trudnoće.

3. Posebna prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja

• Pravo na rad sa 15 godina, uz lekarski nalaz;
• Pravo na prijavu na osiguranje (PIO, zdravstveno);
• Pravo na porodičnu penziju u slučaju smrti roditelja, pod uslovima Zakona o PIO;
• Pravo na posebnu zaštitu na radu (čl. 84 i 85 Zakona o radu).

4. Dužnosti i porodične obaveze deteta

• Obaveza pomaganja roditeljima u skladu sa godinama (čl. 66 PZ);
• Obaveza učešća u izdržavanju porodice ako dete ima prihode;
• Obaveza poštovanja roditeljskog autoriteta i učestvovanja u porodičnom životu.

5. Odgovornost maloletnih lica

5.1 Građanskopravna odgovornost

• Do 7 godina – nema odgovornosti, odgovaraju roditelji;
• 7–14 godina – delimična odgovornost uz nadoknadu štete od strane roditelja;
• 14–18 godina – lična odgovornost ako je dete sposobno da shvati posledice.

5.2 Krivičnopravna odgovornost

• Od 14 godina – moguće izricanje vaspitnih mera;
• Od 16 godina – moguća kazna maloletničkog zatvora;
• Od 18 do 21 – moguće primenjivanje mera za maloletnike ako je opravdano.

5.3 Prekršajna odgovornost

• Do 14 godina – bez prekršajne odgovornosti;
• Od 14 godina – prekršajna odgovornost uz primenu posebnih pravila (Zakon o prekršajima).

6. Druga prava

Pored prethodno navedenih opštih prava, velikim brojem posebnih zakona definisana su i posebna prava dece, npr. pravo na socijalnu zaštitu, pravo na zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje, pravo na zaštitu porekla, pravo na izdržavanje, kao i naravno druga prava koja pripadaju svim građanima.

Takođe bitno je napomenuti da se deci garantuju i posebna prava u postupcima u kojima učestvuju, pa tako:

• Saslušanje deteta mora se obaviti u prisustvu pedagoga ili psihologa;
• Kolizijski staratelj se imenuje u slučaju sukoba interesa deteta i njegovog zastupnika;
• Sudovi i drugi organi su dužni da hitno postupaju u situacijama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja;
• Sudovi i drugi organi su dužni da zaštite najbolji interes maloletnih lica u postupcima;
• Utvrđivanje roditeljstva, prava na kontakt, izdržavanje i zaštita imovine maloletnika.

ZAKLJUČAK

U cilju usklađivanja sa Konvencijom o pravima deteta i domaćim zakonodavstvom, sva tumačenja prava i obaveza moraju se sprovoditi u najboljem interesu deteta. Država je dužna da preduzima sve mere zaštite, garantuje pravo na razvoj, integritet, slobodno izražavanje i dostojanstvo svakog deteta bez diskriminacije.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera. Naslovna slika je ilustrativnog karaktera, generisana putem: https://leonardo.ai.