Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP)
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu predstavlja poslednju instancu zaštite ljudskih prava za građane država članica Saveta Evrope. Međutim, veliki broj predstavki bude odbačen već u početnoj fazi zbog proceduralnih grešaka, propuštenih rokova ili neispunjenih uslova prihvatljivosti.
Kada se može podneti predstavka Evropskom sudu za ljudska prava?
Predstavka Evropskom sudu za ljudska prava može se podneti tek nakon što su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva u Republici Srbiji. Sud ne funkcioniše kao još jedna žalbena instanca domaćih sudova, već ispituje da li je država povredila prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Najčešći osnovi za obraćanje ESLJP-u su:
- povreda prava na pravično suđenje;
- suđenje u nerazumnom roku;
- povreda prava na imovinu;
- povreda prava na porodični život;
- nezakonito lišenje slobode;
- diskriminacija;
- neizvršenje pravnosnažnih sudskih odluka.
Podnošenje predstavke ESLJP-u – formalni uslovi
Obrazac predstavke mora biti pravilno popunjen
Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava započinje slanjem zvaničnog obrasca predstavke poštom na adresu Suda u Strazburu.
Jedna od najčešćih grešaka jeste nepotpuno popunjavanje obrasca. Prema Pravilu 47 Poslovnika Suda, svako polje mora biti popunjeno jasno i precizno.
Jezik predstavke
Početna predstavka može biti podneta na srpskom jeziku. Međutim, ukoliko predmet bude prihvaćen za dalje razmatranje, komunikacija sa Sudom se vodi isključivo na engleskom ili francuskom jeziku.
Zahtev za anonimnost
Postupak pred ESLJP je po pravilu javan. Ukoliko podnosilac želi da njegov identitet ostane zaštićen od javnosti, mora podneti poseban i obrazložen zahtev odmah prilikom podnošenja predstavke.
Uslovi prihvatljivosti predstavke
Pre nego što razmatra da li je došlo do povrede ljudskih prava, Sud proverava da li su ispunjeni svi procesni uslovi.
Iscrpljenost domaćih pravnih lekova
U većini slučajeva podnosilac mora:
- voditi postupak pred nadležnim sudom;
- izjaviti žalbu;
- podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije.
Bez prethodno podnete ustavne žalbe predstavka će gotovo sigurno biti proglašena neprihvatljivom. Vođenje postupak bez iscrpljivanja svih domaći pravni sredstava je moguće u izuzetnim okolnostima, ako posebne okolnosti slučaja to dozvoljavaju.
Rok od 4 meseca
Jedan od najvažnijih uslova jeste poštovanje roka od četiri meseca.
Rok počinje da teče od dana prijema konačne domaće odluke, najčešće odluke Ustavnog suda Republike Srbije.
Sud striktno primenjuje ovaj rok. Čak i kašnjenje od jednog dana dovodi do odbacivanja predstavke.
Status žrtve
Predstavku može podneti samo lice koje je neposredno i lično pogođeno postupanjem države.
Nije moguće osporavati zakon apstraktno ili u opštem interesu. Potrebno je dokazati da je konkretna odluka ili postupanje državnih organa povredilo vaše pravo.
Značajnija šteta
Sud može odbaciti predmet ukoliko smatra da podnosilac nije pretrpeo značajniju štetu.
Ipak, ovaj uslov se neće primeniti kada predmet pokreće značajno pitanje zaštite ljudskih prava ili ukazuje na sistemski problem u pravnom sistemu.
Kako izgleda postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava?
Nakon prijema predstavke, Sud sprovodi nekoliko faza provere.
Faza 1 – Odluka sudije pojedinca
Sudija pojedinac ispituje da li su ispunjeni osnovni formalni uslovi.
Kada se predstavka odbacuje?
Najčešći razlozi za odbacivanje su:
- propušten rok od četiri meseca;
- neiscrpljeni domaći pravni lekovi;
- nepotpun obrazac;
- nedostatak statusa žrtve;
- očigledna neosnovanost predstavke.
Odluka sudije pojedinca je konačna i protiv nje ne postoji pravo žalbe.
Faza 2 – Veće od tri sudije
U predmetima u kojima već postoji ustaljena praksa Evropskog suda, tročlano veće može brzo odlučiti o prihvatljivosti i meritu predmeta.
Ovo se najčešće odnosi na:
- suđenje u nerazumnom roku;
- neizvršenje domaćih sudskih odluka;
- ponavljajuće povrede ljudskih prava.
Faza 3 – Veće od sedam sudija
Složeniji predmeti dodeljuju se Veću od sedam sudija.
Komunikacija sa Vladom
U ovoj fazi Sud dostavlja predstavku Vladi Republike Srbije i traži izjašnjenje o navodima podnosioca.
Odgovor podnosioca
Nakon što primi stav Vlade, podnosilac dobija rok za odgovor i podnošenje zahteva za pravično zadovoljenje.
Važno: Ako u ovoj fazi ne zatražite naknadu štete, Sud vam je neće dosuditi čak i ako utvrdi povredu Konvencije.
Prijateljsko poravnanje pred ESLJP
Evropski sud za ljudska prava aktivno podstiče strane da spor reše sporazumno.
Tokom postupka država može ponuditi:
- novčanu naknadu;
- naknadu troškova postupka;
- druge mere za otklanjanje povrede.
Ukoliko podnosilac prihvati ponudu, predmet se briše sa liste Suda i postupak se završava bez donošenja presude.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava
Kada Sud utvrdi da je došlo do povrede ljudskih prava, može dosuditi:
Materijalnu štetu
Naknadu stvarnog finansijskog gubitka nastalog zbog povrede prava.
Nematerijalnu štetu
Naknadu za pretrpljene duševne bolove, stres, neizvesnost i povredu dostojanstva.
Troškove postupka
Sud može dosuditi troškove advokata, prevoda, poštarine i druge neophodne izdatke.
Da li protiv odluke sude postoji pravo na žalbu?
Načelno posmtrano protiv odluke suda ne postoji pravo na posebnu žalbu, ali u izuzeznim situacijama stranke imaju mogućnost:
a) da podnesu zahtev da njihov predmet preispita Veliko veće suda (pravilo 73.), a ako je reč o predmetu od opšteg značaja.
b) da podnesu zahtev za revizuju sudske odluke (pravilo 80.), u slučaju da se npr. naknadno ustanove nove činjenice koje se mogle da utiču na odluku suda.
Takvi zahtevi se prihvataju veoma retko.
Izvršenje presude ESLJP
Nakon što presuda postane pravosnažna, njeno izvršenje nadzire Komitet ministara Saveta Evrope.
Država je dužna da:
- isplati dosuđenu naknadu;
- preduzme mere radi otklanjanja posledica povrede;
- izmeni praksu ili zakon ukoliko je potrebno sprečiti buduće povrede.
Uloga advokata u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava?
Statistika pokazuje da se najveći broj predstavki odbacuje zbog proceduralnih grešaka, a ne zbog nedostatka osnova za zaštitu ljudskih prava.
Stručna pravna pomoć advokata sa iskustvom u postupcima pred ESLJP može biti ključna za:
- pravilno sastavljanje predstavke;
- poštovanje svih rokova;
- identifikovanje povrede Konvencije;
- formulisanje zahteva za naknadu štete;
- zastupanje tokom komunikacije sa Vladom i Sudom.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera. Naslovna slika je ilustrativnog karaktera, generisana putem: https://leonardo.ai.
Keywords: advokat, Evropski sud za ljudska prava, ESLJP Srbija, predstavka Evropskom sudu za ljudska prava, tužba protiv države Srbije, Strazbur , ljudska prava Srbija, ustavna žalba i ESLJP, naknada štete ESLJP, postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava.
