PRAVNA MOĆ – PEOBRAŽAJNA PRAVA – POTESTATIVNA PRAVA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE
IZVORI I KORIŠĆENA LITERATURA
• O odnosu materijalnog i procesnog građanskog prava u parnicama – pogled sa stajališta privatnog (građanskog) prava 2012. – Prof. em. Nikola Gavella
• Advokatska akademija Advokatske komore Srbije – seminar obuke advokatskih pripravnika za polaganje pravosudnog ispita Beograd 2019. – advokat Ljubica Tomić
• Pojam, punovažnost i izvršenje predugovora Doktorska disertacija 2021. – Gjorgji D. Naumoski
• Uvod u građansko pravo i stvarno pravo 2020. – Prof. dr Ilija Babić
• https://webhosting-wmd.hr/rjecnik-pojmovi-p/web/potestativna-prava
• https://de.wikipedia.org/wiki/Gestaltungsrecht
• https://de.wikipedia.org/wiki/Gestaltungsgesch%C3%A4ft
• https://www.juraforum.de/lexikon/gestaltungsgeschaeft
• https://en.wikipedia.org/wiki/Legal_transaction
Koncept “pravne moći” je u domaći pravni sistem recipiran posredstvom propisa i pravnih shvatanja zasnovanih na učenju nemačke pandektističke škole. Nažalost kao i većina recipiranih instituta stranih doktrina isto je integrisano u domaći pravni sistem bez detaljnije razrade i sistemskog normiranja, te po ovom pitanju jednim delom postoji pravna praznina koju teži da nadomesti pravna teorija.
NAZIV I PRAVNA PRIRODA
Prvi problem sa kojim se susrećemo već u samom početku analize ovog instituta jeste nedoslednost u pogledu naziva i njegove pravne prirode. Naime, postoje dva dominantna pristupa rešavanju ovog problema.
1. Prvo shvatanje vidi “pravnu moć” kao jedno sui generis pravo koje je blisko subjektivnim građanskim pravima, ali ne spada u njih, te se sastoji iz ovlašćenja koje objektivno pravo daje subjektima, koje im omogućava da svojom jednostavnom voljom stvaraju, menjaju ili gase građanskopravne odnose. Prema tom shvatanju, pojmovi “pravna moć”, “peobražajno pravo” i “potestativna prava” su sinonimi. Ova prava se realizuju jednostranim izjavama volje, međutim ovo shvatanje nije dalo jasan stav koja je pravna priroda takvih izjava (datih u cilju realizacije pravne moći) i da li iste predstavlju pravni posao. Štaviše po jednom mišljenju izjava kojom se realizuje pravna moć se poistovećuje sa samom pravnom moći.
2. Drugo shvatanje je neposredno vezano nemačku pravnu doktrinu. Naime, u istoj dolazi do terminološkog razdvajanja termina za “pravnu moć” i “potestativnih tj. preobražajnih prava”. Pravna moć predstavlja jedno uopšteno ovlašćenje koje pravni poredak priznaje pravnom subjektu kao njegovu “privatnu pravnu vlast” (Rechtsmacht) da upravlja i disponira svojim pravima, dok pojam potestativnog tj. preobražajnog prava (Gestaltungsrecht) predstavlja subjektivno pravo pravnog subjekta da svojom jednostanom voljom stvara, menja ili gasi građanskopravne odnose tj. da stiče subjektvina prava, menja postojeća stanja ili gasi pravne odnose. Ovo shvatanje, za razliku od nedorečenosti prethodnog shvatanja, pravi razliku između samog preobražajnog prava i izjave volje date u cilju realizacije tog prava (Gestaltungsgeschäft). Naime, kako bi moglo da se ralizuje preobražajno pravo , mora postajati u tom smislu odgovarajuća jednostrana izjava volje koja može biti uslovljenja postojanjem opravdanog razlog, vremenskim okvirom, načinom izjavljivanja i sl. Takva izjave volje ima pravnu prirodu jednostanog pravnog posla.
KARAKTERISTIKE
Pravne moći u smislu prvog shvatanja, odnosno preobražajna (potestativna) prava u smislu drugog shvatanja imaju neke zajedničke karakteristike.
• Preobražajna prava nezastarevaju, ali mogu biti ograničena rokom. Kod određenih prava, zakonodavac je propisao prekluzivne rokove za realizaciju istih u cilju pravne sigurnosti. Naime, protekom prekluzivnog roka, dolazi do gubitka tih prava.
• Izjave date radi realizacije ovih prava su “načelno” neopozive obzirom da posledice nastupaju davanjem već same izjave, na pravno-relevantan način, u datoj situaciji. Naknadno postignuta saglasnost između subjekata građanskog pravnog odnosa u takvoj situaciji bi predstavljala novi ugovor. Uprkos tome, ovo pravilo trpi izuzetke u pogledu izjava za koje se zahteva posebna forma (npr. obavezna forma ugovora) ili realizacije putem sudskog postupka (npr. razvod braka).
• Preobražajna prava obično nastaju na osnovu zakona ili ugovora.
• Vršenje preobražajnog prava nije uslovljeno istovremenom obavezom trećeg lica.
VRSTE
U našem pravnom sistemu ova prava nisu precizno pobrojana i sistematizovana. Domaća i strana pravna teorija definiše sledeća prava kao preobražajna – potestativna, pri čemu je bitno napomenuti da u našem pravnom sistemu nema jasne distinkcije između samog prava i radnje kojom se to pravo realizuje (kako što je “Gestaltungsgeschäft” u smislu drugog shvatanja):
1. Prihvat ponude, davanje saglasnosti
2. Pravo preče kupovine
3. Pravo otkupa
4. Odricanje od prava
5. Derelikcija svari
6. Okupacija stvari
7. Opoziv punomoćja, ovlašćenja, poklona
8. Odustanak od ugovora
9. Otkaz ugovora
10. Ostavka
11. Raskid ugovora
12. Pravo na poništaj
13. Pravo izbora između alternativnih obligacija
14. Izbor opcija kod derivatnivnih HOV
15. Prebijanje – Kompenzacija
16. Zahtev za umanjenje cene,
17. Zahtev za zamenu
18. Zahtev za razvod braka
19. Osporavanje roditeljstva
20. Preddruštvo do priznanja subjektiviteta
21. Isključenje člana društva
22. Prestanak društva
23. Odluke privrednog društva, itd.
ZAŠTITA
Preobražajna prava se realizuju na osnovu jednostrane izjave volje, te samom izjavom nastupaju njene posledice – kao što bi to bio slučaj kod jednostranog raskida neformalog ugovora. Međutim, u određenim situacijama zakonodavac nameće obavezan način ili formu korišćenja ovih prava u cilju pravne sigurnosti – kao što je to slučaj kod razvoda braka, poništaja i dr., te se ova prava štite preobražajnim (konsitutivnim) tužbama u parničnom postupku. Sa druge strane kada su posledice nastupile samom izjavom volje (jednostrani raskid neformalnog ugovora) u sudskom postupku se može deklaratornim zahtevom od sud zahtevati da utvrdi da je nastupila posledica takve izjave volje – postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa (npr. da je ugovor raskinut), a kada je to osnov za neko potraživanje (npr. zahtev za naknadu štete i restituciju zbog raskida ugovora) ili ako tužilac dokaže svoj pravni interes u konkretnom slučaju.
Autor: adv. Aleksandar Z. Lazarević
